2019

Autorica analizira odnos liberalnih ideja i jugoslovenske misli, od vremena pojave tih ideja krajem 18. veka pa do procesa konstituisanja jugoslovenske države 1919 — 1921. Zapravo je pojava liberalnih ideja na prostoru Zapadnog Balkana bila osnova na kojoj su se dalje razvijale ideje i pokreti integrisanja prostora na južnoslovenskim osnovama. Glavno postignuće borbe za liberalne ideje tokom 19. veka bile su male državnosti južnoslovenskih zajednica. One su zapravo i definisale prostor kao južnoslovenski prema spoljašnjem okruženju, kao što su pokušavale da i iznutra prošire prostor liberalnog delovanja. U tekstu je data pregnantno osnovna linija tog procesa, kao nova i originalna u južnoslovenskim nacionalnim istoriografijama. Pojava, uticaj i delovanje, kao i mesto Srpskog književnog glasnika, percipirane su i analizirane na ovoj osnovnoj liniji borbe i postignuća liberalnih pokreta na prostoru Zapadnog Balkana. Kao širi okvir kristalisanja liberalnog jugoslovenstva, na stranicama...

Народ Книги в мире книг, 2021

Tokovi istorije, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 1999, (1–4): 7–35

U ovoj studiji interpretirane su političke ideje vođa slovenofilskog pokreta ruske inteligencije u periodu od 1848–1861. godine. Oslanjajući se na izlaganje slovenofilskog filozofskog i bogoslovskog učenja, autor političke ideje ranih slovenofila razmatra polazeći od njihovog shvatanja odnosa države i društva, opravdanja ruskog samodržavlja i kritike konstitucionalizma. U nastavku rada, analizirani su praktičko-politički pogledi slovenofila o slobodi javnosti, samoupravi, kreposnom pravu i slovenskom pitanju. Naglašavajući tenzije između pojedinih segmenata slovenofilskog učenja (teorijskih i praktičko-političkih), autor zastupa tezu po kojoj je slovenofilstvo, u odnosu na moderni pojam politike, jedna antipolitička, konzervativno-utopijska pozicija odbrane socijalnog ideala oličenog u Crkvi i ostvarenog u seoskoj opštini. Summary: In this study the author gives interpretation of political ideas in the works of leaders of Slavophil movement among the Russian intellectuals within the period 1848–1861. Providing the background of analysis through eluci¬da¬tion of philosophical and theological doctrines, author interprets the political ideas of the classical Slavophiles by paying the main attention to their concept of the relation of state and society, on legitimization of the Tsarist autocracy, and to the critique of consti¬tu¬tio¬nalism. In the remai¬ning part of the work author gives analysis of Slavo¬philes’ practical and political views concerning the freedom of the public sphere, self-govern¬ment, serfdom (krepostnoe pravo) and Slav question. Stressing the tensions between the parti¬cular theoretical and practical segments of Slavophil doctrine author maintains the thesis that Slavophilism, in the face of modern concept of politics, reveals itself as an antipolitical, conservative-utopian position of apology of main social ideal embed¬ded in the Church and agrarian commune - obshchina.

2020

Diary of Kosta Pavlović, personal secretary of Vojislav Marinković, the Yugoslav Foreign Minister and (later) the PM

Zbornik apstrakata, 2019

Naučni skup ,,Živojin M. Perić - ličnost i delo" Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i SANU 5. i 6. decembar 2019. godine.

Обреновићи и књижевност, 2024

Анка Обреновић је у младости учила музику, стране језике, ручни рад и читала књиге, о чему сведоче и написи у њеном Дневнику. У салону својих родитеља, Томаније и Јеврема Обреновића, имала је прилику да упозна истакнуте интелектуалце, уметнике, дипломате, али и да покаже своја знања и умећа. На клавиру је изводила салонске композиције европских композитора, активно учествујући у разговору са угледним гостима. Њена изразита склоност ка активном друштвеном животу, дошла је до пуног изражаја након повратка из емиграције 1859. када је као зрела жена посредством својих салона јачала утицај у друштву и остваривала политичке амбиције и циљеве. Кључне речи: Анка Обреновић, салон, клавир, музика.

Historia Moderna Vol.4, No. 4, 2023

Cilj ovog rada je analiza novih narativa i drugačijeg pogleda na Drugo zasedanje AVNOJ-a u postsocijalističkim udžbenicima u odnosu na udžbenike iz perioda socijalizma. Za pisanje ovog rada korišćeni su udžbenici za osnovne i srednje škole u Srbiji. U radu se analizira nekoliko ključnih pitanja koja se potpuno drugačije obrađuju u socijalističkim i postsocijalističkim udžbenicima. Analizirano je koliko je mesta u udžbenicima posvećeno temi AVNOJ-a i kakav odnos udžbenici imaju prema ovom događaju. Takođe, analizirano je i pitanje porekla delegata koji su prisustvovali zasedanju, pisanje udžbenika o Svetosavskom kongresu u selu Ba, kao i pitanje priznanja novih narodnosti.

Апстракт: У роману Проклета авлија Андрић апстрахује нарацију до те мере да она излази из оквира историјског романа, коме по предмету припада, и постаје модеран по-лиморфни омнибус роман надисторијских конотација. Фабула је сачињена од два нара-тивна сижеа, оба из времена отоманског царства, али два сасвим одвојена сижеа: први чи-не упорни покушаја принца Џема да свргне султана Бајазита Другог, што су догађаји из 15. века, а други-краће тамновање фра Петра у цариградском затвору, што се догађа у 18 веку. Андрић прави литерарну евокацију на подлози потпуне фактографске веродостој-ности, успевајући да оба наративна тока мотивацијски повеже, али их структурним схе-матизацијама семантички повезује и развија до веома апстраховане нарације којом се те-ма империјалне власти осветљава као општи феномен, то јест, из угла свеколике историје човечанства, и не само историје, но и садашњости, па и будућности. То су такве фигуре и апстракције нарације којима се врши не само уопштавање, већ и транспозиција значења, све до антрополошких, етичких и аксиолошких конотација и импликација. Може се рећи да је основно надахнуће Андрићево, уједно и главни смисао, свих ових семантичких схе-матизација, дистинкција и кристализација у једноме – у тананој катарзи високоестетизо-ваног приповедања, која почиње критичким објекцијама о феномену империјалне моћи, а врхуни епифанијским призивањем човековог еманциповања од те моћи. Кључне речи: слика историјске стварности, империјална моћ, апстраховање нара-ције, надисторијски (антрополошки) контекст, етички и аксиолошки аспект, епифани-ја еманципације 1 stojan.djordjic@filfak.ni.ac.rs (Stojan Đorđić, University of Niš, Faculty of Philosophy, Department of Serbi-an and Comparative Literature, Serbia)

Historia Moderna 4 (4), 2023

Udžbenici istorije su puno više od osnovnih priručnika koji na sažet i objektivan način mladima prenose najvažnija saznanja o prošlosti. Pisani prilagođenim i pojednostavljenim jezikom, oni su uvek instrument zvanične obrazovne politike koja legitimizuje i odražava postojeći socijalni i politički poredak. Rad ima za cilj da ukaže na ideološki karakter udžbenika na primeru slike AVNOJ-a u srpskim udžbenicima istorije tokom i nakon socijalizma. Istraživanjem je utvrđeno da je socijalističku sliku uloge AVNOJ-a, koja je bila ideologizovana legitimacijskim potrebama novih vlasti ali i marksističkom interpretacijom, u postsocijalističkim srpskim udžbenicima zamenila ili naizgled neutralna slika koja se distancirala od značaja AVNOJ-a ili nacionalistička revizionistička interpretacija. Ideološka paradigma je definitivno zamenjena početkom 2000-ih, ali je, uz to, u pojedinim udžbenicima u potpunosti došlo do potiskivanja i iskrivljenja istorijskih činjenica. History textbooks transcend their role as mere instructional manuals, extending beyond the task of imparting essential historical knowledge to the younger generation in a succinct and objective manner. Written in adapted and simplified language, they are always an instrument of official educational policy that legitimizes and reflects the existing social and political order. This study endeavors to illuminate the inherently ideological nature of textbooks, using the illustration of the representation of AVNOJ (Anti-Fascist Council for the National Liberation of Yugoslavia) within Serbian history textbooks throughout the periods of socialism and post-socialism. The investigation discerns that the socialist portrayal of AVNOJ's role, having been imbued with ideological tenets to both validate the emerging authorities and uphold Marxist interpretations, underwent transformation in post-socialist Serbian textbooks. This transformation manifested either as an ostensibly impartial characterization that distanced itself from the pivotal significance of AVNOJ or as an expression of a nationalist (pseudo)revisionist standpoint. While the ideological paradigm shift became definitive in the early 2000s, it is noteworthy that certain textbooks not only embraced this shift but also systematically omitted and distorted historical verities

Tokovi istorije, 2013

Рад анализира до сада непознате текстове два истакнута српска интелектуалца и политичара, Јована Дучића и Љубомира Стојановића. У средишту анализе налазе се њихове идеје о југословенству. Уједно су представљени и неки битни моменти њиховог живота и рада