Papers by Miroslav Curcic
ART IN CONTEXT 3: MIGRATIONS / ART IN CONTEXT 4: NATURE COLLECTED PAPERS OF THE INTERNATIONAL SCIENTIFIC SYMPOSIUMS, 2019
This paper analyses ecological thinking in the theoretical works of Timothy Morton with relation ... more This paper analyses ecological thinking in the theoretical works of Timothy Morton with relation to nature and its representation in the ecological writings/theory. The paper will revolve around the Morton"s idea that nature does not exist", while looking into Morton"s rhetorical deivces for literary interpretation, as well as the notions of object-oriented ontology and its approach to poetry. By questioning the notions of deep ecology, environmentalism, and nature writing, Morton proposes a myriad of authenticating devices for interpreting works of art gathered around a complex ideological network of beliefs of what is thought as the natural world. The paper will, therefore, trace Morton"s most prominent ideas on Nature in culture, philosophy, arts, and literature and the suggestion on how to act upon the new aesthetics of ecology.
The purpose of this paper is to reflect upon the discursive practices in DeLillo's Point Omega, f... more The purpose of this paper is to reflect upon the discursive practices in DeLillo's Point Omega, focusing on the philosophical, scientific and cultural subtexts, reflected in the alterations of the spatial and temporal relations. Meditative segments of DeLillo's novel are based on the contemplations on consciousness and its evolution, intellect, and the ontology of Oneness. These considerations are theoretically based on Pierre de Chardin's philosophical concept of Omega Point, noosphere, and the all-encompassing consciousness, a philosophy that represents a basis for much thought on quantum physics, trans/posthumanism, as another metanarative. The paper will find the relation of time and consciousness in the novel through examining slow-motion movie 24 Hour Psycho, and the desert narrative, by using the theoretical framework of Bergson's duration, Bakhtin's chronotope, and Deleuze's theory of cinema.
Роман Хирошима буги п осматра и деолошко к оди-
рање пост-атомског јапанског друштва преиспи-
туј... more Роман Хирошима буги п осматра и деолошко к оди-
рање пост-атомског јапанског друштва преиспи-
тујући традиционалне и модерне мотиве јапанске
културе. Визинорови јунаци боре се против инсти-
туција моћи којe се налазe у језику, а који је углав-
ном нераскидиво повезан са политичким. Пост-
модерним поступком са ексцентричне позиције
хибридног субјекта северноамеричког и јапанског
староседеоца Визиноров јунак настоји да преис-
пита нуклеарни наратив следећим литерарним
поступцима: иронијом, пародирањем, цитирањем,
саморефлексивношћу, као и усвајањем дијалога
кабуки позоришта и јапанске лексике. Визенор на-
стоји да оспори успостављање ауторитета који на
својим позицијама моћи имају апсолутно право да
интерпретирају Јапан као жртву или агресора, као
што жели да укаже да је истина институционали-
зована и да приче маргиналних готово увек бивају
изостављене из званичних нарација......................codification
of post-nuclear Japanese society by questioning
the traditional and modern motifs of Japanese culture.
Vizenor’s protagonists struggle against the institutions
of power located in the language, which is mostly inseparable
from the political. By using postmodern practice
from the ex-centric position of the hybrid subject
of North American and Japanese indigenous descent,
Vizenor’s protagonist strives to question the nuclear
narrative with the following literary methods: irony,
parody, citation, self-reflexivity, as well as the acquisition
of kabuki theatre dialogues and Japanese lexis.
Vizenor endeavors to dispute the establishment of authority
that have the power position to interpret Japan
as either victim or the aggressor, and he also wishes to
indicate that the truth is always institutionalized, and
that the stories of the marginal are almost always omitted
from the official narratives.
Сажетак: Овај рад има за циљ да дефинише шта значи бити човек у долазећем добу постхуманизма, тра... more Сажетак: Овај рад има за циљ да дефинише шта значи бити човек у долазећем добу постхуманизма, трансхуманизма, у коме алтерације ума/тела радикално мењају представе о хуманитету и телу. Вештачка интелигенција, учитавање свес-ти у рачунар, сопства у виртуелним реалностима, бесмртност у виртуелној мре-жи, сексуалност и постродни свет стварности сајберспејса, главне су теме које окупирају простор Иганових романа. Тело бива модификовано, реплицирано, копирано, али и застарело у процесу дигиталне револуције. Рад ће се осврнути на актуелне постмодерне теоретичаре, киборшку теорију Доне Харавеј, постху-манистичку критику Н. Кетрин Хејлс, радове Роберта Пеперела и Роси Браидоти, анализирајући како промена поимања тела утиче на промену поимања рода и сексуалности (у мулти-родном и безродном свету) Џудит Батлер и Жака Лакана. Кључне речи: постхуманизам, сајберпанк, учитавање свести, постродни, заста-рело тело Научна фантастика је одувек поседовала двоструку амбицију узајам-ности науке и књижевности, креирајући амбивалентну нејасноћу да ли прва инспирише другу, или обратно, јер како наводи Дона Харавеј, феминистичка критичарка и творац метафоре о киборзима, " гранична веза између друштвене стварности и научне фантастике само [је] оптичка варка " (Харавеј, 2008: 605), што значи да проучавањем постхуманистичких поставки, као и поетике Грега Игана, покушавамо да разумемо садашњу епистему. Из тог разлога Фредрик Џејмсон, у једном од најутицајнијих СФ текстова Напредак против утопије тврди да су текстови научне фантастике фантастична премештања садашњих идеолошких контрадикција у будућност. Иганов постхуманистички концепт базира се на футуристичким стремљењима еволуције човека у коме се људски род транспонује у свет вир-туелности, док свест какву познајемо, традиционално везивану за разум и људско тело, постаје производ артифицијелности, док оно што смо познава-ли и звали човеком, продукује (софтверски иницирану) стварност засновану на новим констелацијама идентитета рода, сексуалности, класе, или расе, чији УДК 340.64:27-18 82.01 Иган Г.
Намера овог рада је да прикаже елементе истраге у роману кроз постхуману ствар-
ност коју предвиђ... more Намера овог рада је да прикаже елементе истраге у роману кроз постхуману ствар-
ност коју предвиђа Гибсон. У високотехнолошком друштву долази до жеље за инфор-
мацијом, а чула бивају предмет информатичког напада. Репресивни системи контроли-
шу грађане, а субверзивне хакерске делатности усмерене су избегавању погледа. Поли-
цијске технике – видети а не бити виђен − користе и одметници од закона, све креатив-
нијим техникама ескивирања истраге. Интернет представља метафору паноптичког има-
гинаријума свеприсутног погледа. Паноптизам Мишел Фукоа усложњава у савременом
добу, па се друштава надзора преиначују у друштва контроле. Тело више није потребно, а
простор истраге функционише у виртуелној равни...................The intention of this paper is to display the elements of investigation through the posthuman reality
of Gibson’s predictions. In societies of high technology there is a need for information, while human senses
are being the subject of digitally mediated attack. Repressive systems control their citizens, whereas subversive
hacker undergoing are directed towards the evasion of the gaze. Police techniques – to see and not to be
seen − are used by outlaws, with evermore creative means of evading investigation. The Internet represents a
metaphor of panoptic imaginarium of the omnipresent gaze. Michael Foucault’s panopticism becomes more
complex in the present age, which turns surveillance societies to control societies. The body becomes obsolete,
and the space for investigation functions in the virtual plain.
У високотехнолошком друштву поимање тела и субјекта значајно се изменило. Научнофантастични роман... more У високотехнолошком друштву поимање тела и субјекта значајно се изменило. Научнофантастични роман Сањају ли андроиди електричне овце? поставља питања онтологије човека чије су границе уздрмане појавом андроида који теже да прогласе своју независност, слободу и бране свој идентитет. Показаће се да се субјект децентрира, опозиције урушавају, а да дискурзивне разлике подвајају стварност унутар језика. Због тога ће се анализирати однос човека и андроида, трагање за идентитетом, стварност као илузија, као и симболике животињског тела и њиховог значаја за конституисање идентитета.....................In a high-tech society the understanding of the body and the subject has been changed significantly.
Science fiction novel Do Androids Dream of Electric Sheep? raises ontological questions of the human,
whose borders have been disturbed by the rise of androids and electric machines which strive to claim
their independence, freedom, and identity from the human being. The novel will demonstrate decentring
of the human subject, collapsing of binary oppositions, and discerning the differences of reality within
the framework of language. Thus, the relationship between the human and the machine, the human and
the animal, the mind and the body will be examined, as well as the symbolism of the animal body and its
significance for the interpretation of the allegories of futurist dystopian society in the novel.
Овај рад ће се бавити историјским, културолошким и антрополошким аспектима дела Б. Вонгара кроз р... more Овај рад ће се бавити историјским, културолошким и антрополошким аспектима дела Б. Вонгара кроз романе Раки и Хајка, драме Село Баланг-Ан, Камен у мом џепу и Јабланови, али и аутобиграфије Дингово легло. Кроз ова дела провлачи се тема расизма, под чијом се идеологијом описује круг страдања превасходно Aбориџина, као и многих других неевропских народа различите боје коже. Закључићемо да je генератор расних теорија заснован на колонијализму, економском императиву стицања профита који производи псеудо-научне хипотезе, заслужне за насиље над милионима недужних на основу боје коже, али и бесплатне радне снаге. У складу с тим запажањима, увидећемо да националсоцијализам није био аберација европске хуманистичке мисли, већ њен производ, а битно је напоменути да је актуелни етноцид над абориџинским народом у Северној територији само рефлексија таквих идеологија.
This paper will examine the historical, cultural, and anthropological aspects of the works of B. Wongar, through the novels Raki and Manhunt, plays Balang-An Village, The stone in my pocket, and The Poplars, as well as the autobiography Dingoes Den. All these works have a common theme of racism, an ideology which encompasses the suffering and dying of Aboriginal people, as well as that of the other nations of
different skin colour. This paper will thus strive to conclude that colonialism was the generator of the prevailing racial theories – an economic imperative of the profit gain which produced numerous pseudo-scientific hypotheses, responsible for violence and oppression over millions of people. Based on racial prejudice it resulted in free labor and exploitable ore, be it gold or uranium. Thus, one cannot easily overlook
the fact that national socialism was not an aberration within the European humanist thought, but a result as such. The current ethnocide over Aboriginal people might help us understand that the apparitions of racist thought are not just a history textbook curiosity, but an ideology deeply rooted in the anti-constitutional acts against the Aborigines, which is where Wongar’s subversive poetics posit itself to record the
voice of the ever-marginalized.
Рад се бави питањем рата у ери савремених технологија у којима се рат води на више фронтова: реч,... more Рад се бави питањем рата у ери савремених технологија у којима се рат води на више фронтова: реч, слика, призор, снимак, симулација, а у којима се бојно поље измешта нарушавајући све дотадашње конвенције. Дела Б. Вонгара и Џ. М. Куција приступају проблематици Вијетнамског рата са сличног становишта, технике, стила и дискурса, обраћајући посебну пажњу на медијске манипулације информацијама, значај пропаганде ратне фотографије, постмодернизовању рата у коме се сама природа претвара у оружје и крајњој
симулацији у којој је тешко докучити истину. Размотрићемо вијетнамско питање у контексту ратова који су се збили у деценијама касније, а који се збивају и данас, јер се питања успостављања империјализма демократије увек изнова постављају.
The paper deals with the phenomenon of war in the era of contemporary technologies where war is simultaneously waged on the following fronts: word, image, scene, snapshot and simulation, with displaced battlefield that breaches the conventions of the time. The works by B. Wongar
and J. M. Coetzee approach the problematic of Vietnam war employing similar standpoints, techniques, styles and discourse, drawing special attention to the media manipulating the information flow, to the importance of war photography propaganda and the act of postmodernizing war, the nature of which is transformed into weaponry and ultimate simulation in which it is hard to reach the truth. The Vietnam issue will be explored in the context of wars taking place in the centuries to come, yet also the ones still going on, since the issues of democratic imperialism are always raised anew.
Рад се бави анализом романа Ишмаел Данијела Квина тежећи да редефинише ан-тропоцентричан однос ци... more Рад се бави анализом романа Ишмаел Данијела Квина тежећи да редефинише ан-тропоцентричан однос цивилизације према природи. У тај контекст постављени су ан-трополошки извори, а тиме превенствено есеји Маршала Салинса о економији друшта-ва ловаца-сакупљача, који пружају теоријски оквир роману Ишмаел. Преиспитивањем појмовних паралела примитивно/цивилизовано, палеолит/неолит, ловци-сакупљачи/ пољопривредници, и Квинове терминологије Оставитеља и Узиматеља, покрећу се пи-тања деструктивности односа (Западне) цивилизације према природи, који своје корене има у пољопривредној револуцији, за Квина генератором ове проблематике. Напослет-ку, закључује се да је питање преласка са ловачко-сакупљачког на пољопривредни начин живота представљало питање етике, што ће бити основ за разматрање ове филозофске дисциплине кроз призму антике и Хришћанства, у чијим се учењима огледају антропо-центрични ставови који имају за последицу подјармљивање и детериорацију човековог окружења. Кључне речи: ловци-сакупљачи, пољопривредна револуција, еколошка етика, при-митивно, антропологија У роману Ишмаел, Данијел Квин доводи у питање антропоцентричне и ет-ноцентричне цивилизацијске поставке о пољопривредној револуцији. Наиме, овај можда пресудни догађај у последњих десет хиљада година човекове исто-рије, условио је одређени цивилизацијски дискурс који, према роману Ишмаел, може имати катаклизмичне последице по савремену цивилизацију. Ако је веро-вати парадоксу Питера Фарба, константна пољопривредна продукција, доводи до раста популације, а раст популације до раста гладних 2 , што на крају проузро-кује екстинкцију читаве једне друштвене групе, о чему је још 30-их година писао и Олдус Хаксли, прво у роману Красни нови свет, потом у ревидирираном и до-пуњеном издању под насловом Brave New World Revisited (Хаксли 2005). Због тога се може показати релевантним да потенцијалну тачку гледишта позиционирамo изван цивилизације, у природу, како би смо доминантни дис-курс посматрали из угла Другог, у овом случају, природе угрожене деловањем човека. Квин онеобичава ситуацију у роману тиме што на позицију духовног учитеља поставља горилу по имену Ишмаел, а ученика – човека. На тај начин, профилишу се се два дискурса, оба специфично културно кодификована у свом односу на природу. Први, како Ишмаел назива – култура Оставитеља, и други, култура Узиматеља 3 , термине које ћемо у даљем тексту помињати у контексту опозиција примитивно/цивилизовано и ловци-сакупљачи/пољопривредници. Етимолошке импликације су, намеће се, " евидентне " , Оставитељи живе у складу са природом, одржавајући своју праксу " два или три милиона година.
The paper examines Daniel Quinn’s novel Ishmael with the intention to redefine anthropocentric
relationship between civilization and nature. Anthropologic sources will thus be contextualized – mainly
Marshall Sahlins’s essays on stone age economics – in order to provide a theoretical framework for the novel.
Questioning the notional parallels primitive/civilized, Paleolithic/Neolithic, hunters-gatherers/agriculturalists,
and Quinn’s concepts of Leavers and Takers, the paper will examine (Western) civilization’s destructive
relationship with nature, rooted in the agricultural revolution, which, according to Quinn presents the
main generator of the problem. The paper brings conclusions that the decision to abandon hunter-gatherer
lifestyle in favor of the agricultural was a question of ethics. This will provide a basis for the re-examination
of (environmental) ethics through the specter of antiquity and Christianity, teachings of which reflect
anthropocentric attitudes, and result in subjugation and deterioration of human environment.
Uploads
Papers by Miroslav Curcic
рање пост-атомског јапанског друштва преиспи-
тујући традиционалне и модерне мотиве јапанске
културе. Визинорови јунаци боре се против инсти-
туција моћи којe се налазe у језику, а који је углав-
ном нераскидиво повезан са политичким. Пост-
модерним поступком са ексцентричне позиције
хибридног субјекта северноамеричког и јапанског
староседеоца Визиноров јунак настоји да преис-
пита нуклеарни наратив следећим литерарним
поступцима: иронијом, пародирањем, цитирањем,
саморефлексивношћу, као и усвајањем дијалога
кабуки позоришта и јапанске лексике. Визенор на-
стоји да оспори успостављање ауторитета који на
својим позицијама моћи имају апсолутно право да
интерпретирају Јапан као жртву или агресора, као
што жели да укаже да је истина институционали-
зована и да приче маргиналних готово увек бивају
изостављене из званичних нарација......................codification
of post-nuclear Japanese society by questioning
the traditional and modern motifs of Japanese culture.
Vizenor’s protagonists struggle against the institutions
of power located in the language, which is mostly inseparable
from the political. By using postmodern practice
from the ex-centric position of the hybrid subject
of North American and Japanese indigenous descent,
Vizenor’s protagonist strives to question the nuclear
narrative with the following literary methods: irony,
parody, citation, self-reflexivity, as well as the acquisition
of kabuki theatre dialogues and Japanese lexis.
Vizenor endeavors to dispute the establishment of authority
that have the power position to interpret Japan
as either victim or the aggressor, and he also wishes to
indicate that the truth is always institutionalized, and
that the stories of the marginal are almost always omitted
from the official narratives.
ност коју предвиђа Гибсон. У високотехнолошком друштву долази до жеље за инфор-
мацијом, а чула бивају предмет информатичког напада. Репресивни системи контроли-
шу грађане, а субверзивне хакерске делатности усмерене су избегавању погледа. Поли-
цијске технике – видети а не бити виђен − користе и одметници од закона, све креатив-
нијим техникама ескивирања истраге. Интернет представља метафору паноптичког има-
гинаријума свеприсутног погледа. Паноптизам Мишел Фукоа усложњава у савременом
добу, па се друштава надзора преиначују у друштва контроле. Тело више није потребно, а
простор истраге функционише у виртуелној равни...................The intention of this paper is to display the elements of investigation through the posthuman reality
of Gibson’s predictions. In societies of high technology there is a need for information, while human senses
are being the subject of digitally mediated attack. Repressive systems control their citizens, whereas subversive
hacker undergoing are directed towards the evasion of the gaze. Police techniques – to see and not to be
seen − are used by outlaws, with evermore creative means of evading investigation. The Internet represents a
metaphor of panoptic imaginarium of the omnipresent gaze. Michael Foucault’s panopticism becomes more
complex in the present age, which turns surveillance societies to control societies. The body becomes obsolete,
and the space for investigation functions in the virtual plain.
Science fiction novel Do Androids Dream of Electric Sheep? raises ontological questions of the human,
whose borders have been disturbed by the rise of androids and electric machines which strive to claim
their independence, freedom, and identity from the human being. The novel will demonstrate decentring
of the human subject, collapsing of binary oppositions, and discerning the differences of reality within
the framework of language. Thus, the relationship between the human and the machine, the human and
the animal, the mind and the body will be examined, as well as the symbolism of the animal body and its
significance for the interpretation of the allegories of futurist dystopian society in the novel.
This paper will examine the historical, cultural, and anthropological aspects of the works of B. Wongar, through the novels Raki and Manhunt, plays Balang-An Village, The stone in my pocket, and The Poplars, as well as the autobiography Dingoes Den. All these works have a common theme of racism, an ideology which encompasses the suffering and dying of Aboriginal people, as well as that of the other nations of
different skin colour. This paper will thus strive to conclude that colonialism was the generator of the prevailing racial theories – an economic imperative of the profit gain which produced numerous pseudo-scientific hypotheses, responsible for violence and oppression over millions of people. Based on racial prejudice it resulted in free labor and exploitable ore, be it gold or uranium. Thus, one cannot easily overlook
the fact that national socialism was not an aberration within the European humanist thought, but a result as such. The current ethnocide over Aboriginal people might help us understand that the apparitions of racist thought are not just a history textbook curiosity, but an ideology deeply rooted in the anti-constitutional acts against the Aborigines, which is where Wongar’s subversive poetics posit itself to record the
voice of the ever-marginalized.
симулацији у којој је тешко докучити истину. Размотрићемо вијетнамско питање у контексту ратова који су се збили у деценијама касније, а који се збивају и данас, јер се питања успостављања империјализма демократије увек изнова постављају.
The paper deals with the phenomenon of war in the era of contemporary technologies where war is simultaneously waged on the following fronts: word, image, scene, snapshot and simulation, with displaced battlefield that breaches the conventions of the time. The works by B. Wongar
and J. M. Coetzee approach the problematic of Vietnam war employing similar standpoints, techniques, styles and discourse, drawing special attention to the media manipulating the information flow, to the importance of war photography propaganda and the act of postmodernizing war, the nature of which is transformed into weaponry and ultimate simulation in which it is hard to reach the truth. The Vietnam issue will be explored in the context of wars taking place in the centuries to come, yet also the ones still going on, since the issues of democratic imperialism are always raised anew.
The paper examines Daniel Quinn’s novel Ishmael with the intention to redefine anthropocentric
relationship between civilization and nature. Anthropologic sources will thus be contextualized – mainly
Marshall Sahlins’s essays on stone age economics – in order to provide a theoretical framework for the novel.
Questioning the notional parallels primitive/civilized, Paleolithic/Neolithic, hunters-gatherers/agriculturalists,
and Quinn’s concepts of Leavers and Takers, the paper will examine (Western) civilization’s destructive
relationship with nature, rooted in the agricultural revolution, which, according to Quinn presents the
main generator of the problem. The paper brings conclusions that the decision to abandon hunter-gatherer
lifestyle in favor of the agricultural was a question of ethics. This will provide a basis for the re-examination
of (environmental) ethics through the specter of antiquity and Christianity, teachings of which reflect
anthropocentric attitudes, and result in subjugation and deterioration of human environment.
рање пост-атомског јапанског друштва преиспи-
тујући традиционалне и модерне мотиве јапанске
културе. Визинорови јунаци боре се против инсти-
туција моћи којe се налазe у језику, а који је углав-
ном нераскидиво повезан са политичким. Пост-
модерним поступком са ексцентричне позиције
хибридног субјекта северноамеричког и јапанског
староседеоца Визиноров јунак настоји да преис-
пита нуклеарни наратив следећим литерарним
поступцима: иронијом, пародирањем, цитирањем,
саморефлексивношћу, као и усвајањем дијалога
кабуки позоришта и јапанске лексике. Визенор на-
стоји да оспори успостављање ауторитета који на
својим позицијама моћи имају апсолутно право да
интерпретирају Јапан као жртву или агресора, као
што жели да укаже да је истина институционали-
зована и да приче маргиналних готово увек бивају
изостављене из званичних нарација......................codification
of post-nuclear Japanese society by questioning
the traditional and modern motifs of Japanese culture.
Vizenor’s protagonists struggle against the institutions
of power located in the language, which is mostly inseparable
from the political. By using postmodern practice
from the ex-centric position of the hybrid subject
of North American and Japanese indigenous descent,
Vizenor’s protagonist strives to question the nuclear
narrative with the following literary methods: irony,
parody, citation, self-reflexivity, as well as the acquisition
of kabuki theatre dialogues and Japanese lexis.
Vizenor endeavors to dispute the establishment of authority
that have the power position to interpret Japan
as either victim or the aggressor, and he also wishes to
indicate that the truth is always institutionalized, and
that the stories of the marginal are almost always omitted
from the official narratives.
ност коју предвиђа Гибсон. У високотехнолошком друштву долази до жеље за инфор-
мацијом, а чула бивају предмет информатичког напада. Репресивни системи контроли-
шу грађане, а субверзивне хакерске делатности усмерене су избегавању погледа. Поли-
цијске технике – видети а не бити виђен − користе и одметници од закона, све креатив-
нијим техникама ескивирања истраге. Интернет представља метафору паноптичког има-
гинаријума свеприсутног погледа. Паноптизам Мишел Фукоа усложњава у савременом
добу, па се друштава надзора преиначују у друштва контроле. Тело више није потребно, а
простор истраге функционише у виртуелној равни...................The intention of this paper is to display the elements of investigation through the posthuman reality
of Gibson’s predictions. In societies of high technology there is a need for information, while human senses
are being the subject of digitally mediated attack. Repressive systems control their citizens, whereas subversive
hacker undergoing are directed towards the evasion of the gaze. Police techniques – to see and not to be
seen − are used by outlaws, with evermore creative means of evading investigation. The Internet represents a
metaphor of panoptic imaginarium of the omnipresent gaze. Michael Foucault’s panopticism becomes more
complex in the present age, which turns surveillance societies to control societies. The body becomes obsolete,
and the space for investigation functions in the virtual plain.
Science fiction novel Do Androids Dream of Electric Sheep? raises ontological questions of the human,
whose borders have been disturbed by the rise of androids and electric machines which strive to claim
their independence, freedom, and identity from the human being. The novel will demonstrate decentring
of the human subject, collapsing of binary oppositions, and discerning the differences of reality within
the framework of language. Thus, the relationship between the human and the machine, the human and
the animal, the mind and the body will be examined, as well as the symbolism of the animal body and its
significance for the interpretation of the allegories of futurist dystopian society in the novel.
This paper will examine the historical, cultural, and anthropological aspects of the works of B. Wongar, through the novels Raki and Manhunt, plays Balang-An Village, The stone in my pocket, and The Poplars, as well as the autobiography Dingoes Den. All these works have a common theme of racism, an ideology which encompasses the suffering and dying of Aboriginal people, as well as that of the other nations of
different skin colour. This paper will thus strive to conclude that colonialism was the generator of the prevailing racial theories – an economic imperative of the profit gain which produced numerous pseudo-scientific hypotheses, responsible for violence and oppression over millions of people. Based on racial prejudice it resulted in free labor and exploitable ore, be it gold or uranium. Thus, one cannot easily overlook
the fact that national socialism was not an aberration within the European humanist thought, but a result as such. The current ethnocide over Aboriginal people might help us understand that the apparitions of racist thought are not just a history textbook curiosity, but an ideology deeply rooted in the anti-constitutional acts against the Aborigines, which is where Wongar’s subversive poetics posit itself to record the
voice of the ever-marginalized.
симулацији у којој је тешко докучити истину. Размотрићемо вијетнамско питање у контексту ратова који су се збили у деценијама касније, а који се збивају и данас, јер се питања успостављања империјализма демократије увек изнова постављају.
The paper deals with the phenomenon of war in the era of contemporary technologies where war is simultaneously waged on the following fronts: word, image, scene, snapshot and simulation, with displaced battlefield that breaches the conventions of the time. The works by B. Wongar
and J. M. Coetzee approach the problematic of Vietnam war employing similar standpoints, techniques, styles and discourse, drawing special attention to the media manipulating the information flow, to the importance of war photography propaganda and the act of postmodernizing war, the nature of which is transformed into weaponry and ultimate simulation in which it is hard to reach the truth. The Vietnam issue will be explored in the context of wars taking place in the centuries to come, yet also the ones still going on, since the issues of democratic imperialism are always raised anew.
The paper examines Daniel Quinn’s novel Ishmael with the intention to redefine anthropocentric
relationship between civilization and nature. Anthropologic sources will thus be contextualized – mainly
Marshall Sahlins’s essays on stone age economics – in order to provide a theoretical framework for the novel.
Questioning the notional parallels primitive/civilized, Paleolithic/Neolithic, hunters-gatherers/agriculturalists,
and Quinn’s concepts of Leavers and Takers, the paper will examine (Western) civilization’s destructive
relationship with nature, rooted in the agricultural revolution, which, according to Quinn presents the
main generator of the problem. The paper brings conclusions that the decision to abandon hunter-gatherer
lifestyle in favor of the agricultural was a question of ethics. This will provide a basis for the re-examination
of (environmental) ethics through the specter of antiquity and Christianity, teachings of which reflect
anthropocentric attitudes, and result in subjugation and deterioration of human environment.