Она је опште прихваћен стандард који уредници требају да поштују, иако се најбоље поступа са здравим разумом и примењивањем повремених изузетака. Свака већа измена на овој страници треба да одржава консензус. Када сте у сумњи, расправљајте прво на страници за разговор.
Сарадници Википедије долазе из разних земаља и култура. Имамо понекад значајно различите погледе, ставове и искуства. Поштовање других је кључно за успешну сарадњу на изградњи енциклопедије.
Ова страна описује неке принципе „Викибонтона (Wikiquette)“ — смернице о томе како сарађивати са другима на Википедији. Више о основним конвенцијама можете прочитати на страни са правилима и смерницама.
Претпоставите најбољу намеру. Википедија је до сада функционисала изузетно добро руководећи се правилом скоро потпуне слободе уређивања. Људи долазе да би сарађивали и писали добре чланке.
Будите љубазни!
Нико не може да вас види или да буде сигуран у ваше расположење. Иронија није увек очигледна и тупи, сирови текстови се лако могу учинити непристојним. Пажљиво бирајте речи — оно што сте мислили можда неће бити оно што други људи помисле.
Ако се било ко не слаже са вашом променом, пружите добре разлоге зашто мислите да је одговарајућа.
Када немате одговор на неку тврдњу, потврдите је; или барем признајте да се не слажете на основу интуиције или укуса..
Немојте терати људе у расправу о неком ставу ако га баш и не држите.
Будите спремни да се извините.
У жару расправе, често кажемо ствари због којих касније пожалимо. Кажите кад је тако.
Опростите и заборавите.
Препознајте чему сте пристрасни и држите то под контролом.
Дајте хвалу где треба. Свако воли да се осећа цењеним, посебно у окружењу које често захтева компромис. Оставите пријатељску напомену на страни за разговор корисника или их наведите на Сјајно уређивање у току.
Уклоните или сажмите разрешене размирице које сте започели.
Помозите посредовањем у размирицама других.
Ако се расправљате, предахните; ако посредујете, предложите предах.
Вратите се после недељу или две. Ако нико не посредује а мислите да је потребно, пријавите неког.
Избегавајте враћања и брисања кад год је то могуће и поступајте унутар правила о три враћања осим у случајевима чистог вандализма. Објасните враћање у кутијици за коментар промене.
Већина људи се поноси својим радом и својим ставовима. Приликом уређивања лако је повредити туђа осећања, али стране за разговор нису место за узвраћање удараца. Оне су добро место за утеху и поправљање штете нанете егу, али су најбоље за стварање договора који су најбољи за чланак на који се односе.
Чланци у Википедији би требало да представе све ставове (више о томе на Википедија:Неутрална тачка гледишта). Стране за разговор („расправу“) нису место за оцењивање које је од ових ставова тачно, погрешно или боље. Ако вам је баш стало до тога, постоје места као што је Usenet, јавни блогови и други викији. Стране за разговор користите за расправу о исправности/неисправности, пристрасности ТГ (тачке гледишта) и другим проблемима у чланку, а не као говорницу на којој се нешто заступа.
Ако се неко не слаже са вама, то не мора да значи (1) да вас та особа мрзи, (2) да та особа мисли да сте глупи, (3) да је та особа глупа, (4) да је та особа зла итд. Када неко постави мишљење без неког правог значаја за чланак, најбоље га је оставити да стоје како јесте.
Википедија позива на храброст у уређивању. Пре него што покренете расправу, запитајте се: Да ли је стварно неопходно расправити ово? Да ли је довољно да додам сиже уз моју промену и сачекам да се остали поиграју ако желе?
Расправу увек можете пренети на е-пошту или вашу корисничку страницу ако није суштинска за чланак.
Увек будите јасни на шта се упућујете, посебно у одговорима.
Цитирање поруке је у реду, али је боље рећи како сте је ви разумели. Пре него што кажете да неко није у праву, узмите у обзир и могућност да нисте добро разумели свог саговорника.
Немојте означавати или нападати лично људе или њихове промене.
Изрази као што су „расистички“, „сексистички“ или „лоше написано“ терају људе да заузму одбрамбени став. То отежава конструктивну расправу о чланку.
