Pandžapski jezik (ਪੰਜਾਬੀ, پنجابی pañjābī) je jezik naroda Pandžabaca i regiona Pandžab u Pakistanu i Indiji. Iako je veoma prisutan u Pakistanu, tamo nije priznat kao zvanični jezik, već kao dijalekat.

To je indoevropski jezik, iz podgrupe indoiranskih jezika. Nekarakteristično za većinu indoevropskih jezika, ali slično srpskom jeziku, pundžabi ima tonski akcenat sa tri intonacije. Morfološki, pundžabi jezik je aglutinativni jezik, sa tipičnim redom reči: subjekat-objekat-glagol.

Rečnik modernog pundžabi jezika je pretrpeo uticaj hindustani, persijskog i engleskog jezika. Velika dijaspora govornika ovog jezika utiče na usvajanje reči iz mnogih krajeva sveta. Kao i ostali severnoindijski jezici, osnova je izvedena iz jezika sanskrit tako da je jezik indoevropski.

Pismo koje se koristi za zapisivanje jezika pundžabi u Pakistanu naziva se šahmuki („iz usta kraljeva“), što je modifikovana verzija persijskog pisma nastalik. Stanovnici indijske države Pendžab koriste pismo gurmuki („iz usta gurua“). Hinduisti ponekad koriste za pisanje pismo devanagari, ali ta uporteba je nezvanična.

Pandžapski jezik na Wikimedijinoj ostavi

Pandžapski jezik nа Wikipediji

• Rečnik pundžabi jezika
• Osnove pundžabi jezika Arhivirano 2006-07-20 na Wayback Machine-u
• Lekcije pundžabi jezika
• Mreža pundžabi veb-stranica Arhivirano 2006-07-26 na Wayback Machine-u
• Narodi i jezici doline Inda pre dolaska isalma Arhivirano 2008-05-09 na Wayback Machine-u
• Literatura na pundžabi jeziku (ਪੰਜਾਬੀ ਸਾਹਿਤ) Arhivirano 2013-06-15 na Wayback Machine-u